Конкурс за уређење археолошког парка Бело брдо је расписан пре десет дана и наредних недеља трагаће се за најбољим решењима за објекте за посетиоце и научноистраживачког центра у Винчи.
Јавни међународни урбанистичко-архитектонски конкурс је расписао Републички завод за заштиту споменика културе, а спроводилац је Удружење архитеката Србије.
ПОВОД И ЦИЉ КОНКУРСА
Повод за расписивање конкурса је потреба да се преиспитају потенцијали и афирмишу могућности формирања и развоја Археолошког парка на специфичном простору, као једног од стратешких националних пројеката очувања археолошког наслеђа и као подршка активацији културног, археолошког и конгресног туризма везано за предметни простор.
Археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи представља непокретно културног добро од изузетног значаја за Републику Србију.
Посебан циљ конкурса је очување културног наслеђа кроз просторно-програмску организацију која обезбеђује услове за приближавање теме и периода развоја цивилизације посетиоцима кроз различите модалитете
– Археолошко налазиште на самом локалитету,
Архео парк као позиција интерпретације начина живота винчанске културе,
Центар за посетиоце као позиција презентације налаза и
Научноистраживачки центар неолита као позиција за унапређење истраживања неолитских култура кроз мултидисциплинарни приступ, едукацију и популаризацију укључених научних области.
Изабрана решења представљаће основ за израду урбанистичко-техничке и пројектне документације за потребе реализације уређења и изградње Археолошког парка Бело брдо.
ПРЕДМЕТ КОНКУРСА
Предмет конкурса је идејно решење простора Комплекса Археолошког парка Бело брдо у Винчи са објектима Центра за посетиоце и Научноистраживачког центра неолита и обухвата:
- Идејно урбанистичко-архитектонско решење простора комплекса Археолошког парка Бело брдо,
- Идејно решење мобилних елемената и објеката у функцији Археолошког налазишта и уређења простора Заштићене околине археолошког налазишта
- Идејно архитектонско решење објекта Центра за посетиоце са припадајућим спољним простором
- Идејно архитектонско решење објекта Научноистраживачког центра неолита са припадајућим спољним простором
- Идејно решење простора Архео парка и главног паркинга комплекса са пратећим садржајима
- Идејно решење уређења приобаља Дунава у зони Археолошког парка Бело брдо – шеталиште, пристан и обалоутврда
Предмет конкурса је и идејно решење уређења леве и десне обале реке Болечице уз зону конкурсног обухвата, простора непосредно уз саобраћајну везу између подцелине Научноистраживачког центра неолита и приобаља реке Болечице, као и простора приобаља Дунава од границе зоне конкурсног обухвата узводно у дужини од око 600м, на анкетном нивоу.
Шире окружење налазишта Фото: www.vinca.konkurs.rs
О ВИНЧАНСКОМ НАЛАЗИШТУ
Бело брдо је археолошко налазиште изузетне археолошке вредности.
Позиционирано је југоисточно од Београда, на десној обали Дунава, у насељу Винча.
Чине га археолошки остаци једног од највећих и свакако најдуговечнијег неолитског насеља у Србији и представља један од најзначајнијих неолитских локалитета, експонената Винчанске културе, у Европи. Име Бело брдо добило је по светлој боји лесне терасе на којој се налази.
Винчанска култура
Винчанска култура је термин којим називамо феномен у материјалној култури који се јавља током млађег каменог доба (5300-4500 година пре нове ере) на југоисточном делу европског континента.
Поједина њена насеља премашивала су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.
Револуција коју уводе носиоци винчанске културе тиче се пре свега идеје суживота и формирања сталних заједница какве до тада нису постојале. Потврђено је да је у винчанској култури присутна најранија екстрактивна металургија бакра (процес у коме се метал трансформише топљењем) и цинабарита.
Период који зовемо „Неолитска револуција“ и који се може детаљно пратити на Винчи, обухвата неколико кључних промена које су људске групе прихватиле – седентаризам (живот на истом месту), пољопривреду, сточарство, керамичку производњу. Да би уопште схватили колико је та промена револуционарна, треба имати у виду да је људски род еволуирао током неколико стотина хиљада година, а да мање од 5% нашег еволуционог пута траје живот у већим заједницама које живе на истом простору, а једно од неколицине места где је тај концепт суживота започео је управо централни Балкан.
Винчанска култура рађа једну од најфасцинантијих појава у европској праисторији, а то су управо насеља, која се могу назвати прото-градовима. Насеља винчанске културе су најчешће обухватала око 30 хектара површине, с тим да постоје и насеља која су обухватала до 80 хектара. На већини до сада истражених локалитета организација насеља подразумева густ распоред кућа – размак између кућа неретко је мањи од једног метра, што указује на изузетно развијене друштвене односе.
Конкурсни рокови
Почетак конкурсног рока/ датум оглашавања 29.03.2022.
Питања у вези конкурса учесници могу поставити до 12.05.2022.
Крајњи рок за подношење конкурсних радова је 08.08.2022. године до 15:00 часова
Објављивање резултата конкурса је до 01.09.2022. године до 23:59 часова
Састав жирија
Председница жирија:
- проф. Весна Цагић Милошевић, архитекта
Чланови жирија:
- Бојана Вишекруна, мастер филозоф, саветница председнице Владе за креативне индустрије и науку, Влада Републике Србије
- проф. др Дубравка Ђукановић, архитекта, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе
- проф. Горан Рако, архитекта
- Иља Микитишин, архитекта
Уколико до утврђеног рока пристигне најмање 10 радова и уколико исти задовољавају пропозиције конкурса доделиће се следеће награде у укупном износу нето наградног фонда од 51.000,00 евра према следећој расподели:
Прва награда………………24.000,00
Друга награда…………….14.000,00
Трећа награда………….……7.000,00
Два откупа од по……………3.000,00
Детаљи конкурса: www.vinca.konkurs.rs
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:
